Koliko je dovoljno
Sedim u sobi okruzena blago receno haosom povremeno bacajuci pogled na sat ne bih li u jednom momentu sve ostavila i krenula u vrtic i eto vec mog prvog pitanja koliko je dovoljno? Pa sedim samo zato sto sam ovo resila da napisem da bas sad, sacekace moja decica neki minut vise da mama kaze ono sto misli da je vazno. Razmisljala sam nesto da li posvecujemo deci dovoljno vremena i paznje, pitanje toliko puta postavljeno? Da li smo mi sto nemamo neko regularno zanimanje u boljoj startnoj poziciji od onih koji rade od devet do pet pa su im dani isplanirani u minut ili ipak i mi zongliramo od obaveze do obaveze a u medjuvremenu se trudimo da se sto vise posvetimo deci. Ja mislim da je to stvar zelje roditelja malu ulogu tu imaju mogucnosti na prvom mestu je zelja. Kad postoji zelja ne zapitamo se koliko je dovoljno vec uzivamo u tome sto imamo sa tim slatkim bicima dok ona jos uvek uzivaju u nasem prisustvu. Jako brzo ce to nestati a tad ce biti kasno da se zapitamo sta smo mogli drugacije. Zanm da necu imati idealnu frizuru ako me dete isfenira, znam da se necu maknuti sa parkinga ako moje dete bude u uzivalo u ulozi vozaca, znam da ce moji nokti biti u svim mogucim bojama ako angazujem mog malog stilistu ali isto tako znam da ce oni to dugooo pamntiti da ce biti srecni,zadovoljni da ce uzivati pored nbas nesvesno uceci neke zivotne lekcije kojih na drugom mestu nema. I zato moj izbor je negde jasan bicu prvenstveno mama i nema koliko, u svakom trenutku ja sam mama da da ima i onih pola sata za sebe ali moramo na nasu decu da gledamo kao na blago koje je tu i sjajnije je iz dana u dan. Ako hocemo dobru decu bidimo dobri roditelji, ako hocemo decu koja uzivaju u malim stvarima igrajmo se sa njima na kisi, ako hocemo dobre ljude shvatimo ih ravnopravnima i jednako vaznima. Sve se u zivotu stigne a deca odrastu uzivajmo u njima. I eto dovoljno je odoh sad u vtric da ih pitam sta bi oni zeleli danas a onaj haos u kuci pa sacekace, bice on tu kad ih ususkam veceras u krevet.....:)